Naš glavni junak, Zoljo (u poslednje vreme poznat i kao Zormidon), sedeo je tako jednog letnjeg dana i ništa radio, kliktao refresh na fejsbuku razmišljajući kako bi mogao nešto korisno raditi u svom životu, ali po letnjim vrućinama svakog normalnog lenjivca mrzi i da sedi, a kamoli nešto da radi. Tako se i Zoljo, pošto se umorio od sedenja, odlučio da prošeta da se podseti kako izgledaju živi ljudi. Ali kako to inače biva, svima omraženi Marfi, protivnik fizičkih aktivnosti odlučio je da je to pravi trenutak da našem junaku stigne mail sa poslovnom ponudom koja se retko odbija.
“Juhu!”, pomisli Zoljo, “Evo prilike da zaradim nešto, da dopunim kredit na mobilnom. Konačno ću moći da glasam da neka budala izleti iz kuće Velikog Brata, a i moći ću da objasnim onim cicama što mi šalju poruke, da nisam arogantni skot koji ne odgovara na poruke, nego jednostavno nemam kredita.”
Ideja beše da se napravi igrica, ali još nejasna vizija u glavi klijenta oko gomile detalja dovela je do toga da su na početku izrađene 4 varijante karaktera, koje nažalost nisu se našle u krajnjem proizvodu. Na svu sreću za njih postoji uvek mesta u mom srcu i na mom blogu. Predstavljam vam ova 4 siročeta:
Vito: Odrasli muškarac srednjih godina, besan, opak, sluša Cecu, ima kajlu i liči na Al Paćina u mladosti.
Kabila: S njom se nije kačiti, daleka rođaka iz crtaća Ume Turman
Šermanator: Frik, ali ume da mlati pesnicom. Drugar iz razreda Šermana i Napoleona Dinamita.
Bifkejk: Kao Erik Kartmen, ali nije Erik Kartmen. Voli pljeske i da čupa devojčice za kosu.
A odgovor na pitanje zašto Zoljo nije izlazio iz kuće sledi….
Taman što se Zoljo naoštrio da napravi još par karaktera, stiže mu obaveštenje da se od prvobitnog koncepta odustaje i da se prelazi na varijantu sa generičnim karakterima. Usledilo je par meseci šljake na kojekakvim stvarima koje Zoljo nije pre mogao ni da zamisli da će raditi. Vrlo zanimljivo iskustvo. Nakon izrade kamena temeljca (metaforički rečeno), klijent zbog kratkog dedlajna koji je zacrtao sebi, odlučuje da u priču uvede još jednog ilustratora, koji se naravno nije trudio da prilagodi svoj stil prethodnim elementima. E tu se Zoljo umorio. Na svu sreću posle je bio angažovan na poslovima u kojima neće drugi uplitati svoje prste.
I tako posle dugog perioda imamo finalni proizvod u vidu Fejsbuk aplikacije, koju možete pogledati na sledećem linku:
http://www.facebook.com/apps/application.php?id=141979633647
To je sve za sad, pisao bih više ali moram da idem kod Velje na slavu.
Domindženja 
)
