Zoranov lični blog

Naš glavni junak,  Zoljo (u poslednje vreme poznat i kao Zormidon),  sedeo je tako jednog letnjeg dana i ništa radio, kliktao refresh na fejsbuku razmišljajući kako bi mogao nešto korisno raditi u svom životu, ali po letnjim vrućinama svakog normalnog lenjivca mrzi i da sedi, a kamoli nešto da radi.  Tako se i Zoljo,  pošto se umorio od sedenja, odlučio da prošeta da se podseti kako izgledaju živi ljudi. Ali kako to inače biva, svima omraženi Marfi,  protivnik fizičkih aktivnosti odlučio je da je to pravi trenutak da našem junaku stigne mail sa poslovnom ponudom koja se retko odbija.

“Juhu!”, pomisli Zoljo, “Evo prilike da zaradim nešto, da dopunim kredit na mobilnom. Konačno ću moći da glasam da neka budala izleti iz kuće Velikog Brata, a i moći ću da objasnim onim cicama što mi šalju poruke, da nisam arogantni skot koji ne odgovara na poruke, nego jednostavno nemam kredita.”

Ideja beše da se napravi igrica, ali još nejasna vizija u glavi klijenta oko gomile detalja dovela je do toga da su na početku izrađene 4 varijante karaktera, koje nažalost nisu se našle u krajnjem proizvodu. Na svu sreću za njih postoji uvek mesta u mom srcu i na mom blogu. Predstavljam vam ova 4 siročeta:

Vito:  Odrasli muškarac srednjih godina, besan, opak, sluša Cecu,  ima kajlu i liči na Al Paćina u mladosti.

Kabila:  S njom se nije kačiti, daleka rođaka iz crtaća Ume Turman

Šermanator:  Frik, ali ume da mlati pesnicom. Drugar iz razreda Šermana i Napoleona Dinamita.

Bifkejk: Kao Erik Kartmen, ali nije Erik Kartmen. Voli pljeske i da čupa devojčice za kosu.

A odgovor na pitanje zašto Zoljo nije izlazio iz kuće sledi….

Taman što se Zoljo naoštrio da napravi još par karaktera, stiže mu obaveštenje da se od prvobitnog koncepta odustaje i da se prelazi na varijantu sa generičnim karakterima. Usledilo je par meseci šljake na kojekakvim stvarima koje Zoljo nije pre mogao ni da zamisli da će raditi. Vrlo zanimljivo iskustvo. Nakon izrade kamena temeljca (metaforički rečeno), klijent zbog kratkog dedlajna koji je zacrtao sebi, odlučuje da u priču uvede još jednog ilustratora, koji se naravno nije trudio da prilagodi svoj stil prethodnim elementima. E tu se Zoljo umorio. Na svu sreću posle je bio angažovan na poslovima u kojima neće drugi uplitati svoje prste.

I tako posle dugog perioda imamo finalni proizvod u vidu Fejsbuk aplikacije, koju možete pogledati na sledećem linku:

http://www.facebook.com/apps/application.php?id=141979633647

To je sve za sad, pisao bih više ali moram da idem kod Velje na slavu.

Domindženja

Ilustracija koju sam radio kao pozadinu za šablon koji ce kasnije da određena gospoda koriste za rođendanske pozivnice. Malo sam ja to preuredio po svom ukusu, ali u suštini ovako nekako bi trebalo da izlgedaju

Čudna reč.  Nisam znao šta predstavlja dok mi nisu objasnili da je to naziv za tip frizure popularne u određenim slojevima američkog društva, nešto slično popularnosti domaće “Tarzanke” na našim prostorima.

Likovi rađeni za Facebook aplikaciju koja na žalost nije zaživela. Kako je meni bilo objašnjeno, cilj je bio imati što dužu kosu kako bi ispao veći frajer.

Moj predlog koji je prvobitno odbijen uspeo je da zaživi u novoj turi petlova za aplikaciju ( me -> happy )

Koja je simbolika iza svega toga nisam puno razmisljao, tačnije – nisam uopšte razmišljao . Ako neko skonta o čemu se radi obavezno nek mi javi

Ima još stvari,  samo čekam pravi trenutak da ih okačim.

PS: nešto se razmišljam: pre jedno godinu dana tako sam sedeo i radio ništa i palo mi je na pamet kako ja ne znam životinje da crtam. Sad pregledam ovaj blog, vidim životinje na sve strane i ne kontam kako je do toga došlo . Oduvek sam hteo da crtam neke zgodne curice, a ne pamtim kad sam poslednji put crtao nešto tako.

Moram priznati da me sada pomisao na tako nešto i pomalo smara, da l’ zato što sam odrastao (haha) ili zato što su curice na papiru(monitoru) podjednako naporne kao i u prirodi, nem’ pojama.

… težak život, UH!

Opet ja.

Da, dugo se nismo videli, ne zato što sam kao bio mnogo zauzet već zato što sam bio lenj.  Naravno da se radilo, pomalo putovalo ali uglavnom se smaralo.  Po ovim vrućinčinama jedino mi je odgovaralo da uključim klimu, sednem za računar i puhćem. Na samu pomisao da nešto korisno uradim padao mi je mrak na oči, što je najgore – imam materijala da okačim.

Dugo me je grizla savest pa sam se danas potrudio da pripremim par sličica od jednog projekta koji sam završio još pre par meseci ali je pušten u rad tek pre dve nedelje.

U pitanju su opet ilustracije za Facebook aplikaciju – zekonje i gomila pozadina za njih.  Mrzi me sad da detaljno pojašnjavam kako radi aplikacija, suština je: ti odabereš zekonju i odgovarajuće raspolozenje, ona takodje, zekonje koristite za flert a kasnije zekonje pošaljete na medeni mesec i na kraju odeš i kupiš njoj pravog vibrirajućeg zeku da ima zanimaciju u trenutcima dosade

Render proizvoda radio je gospodin čo’jek Đorđe Komljenović, ja sam bio zadužen za emocije i pozadinsku podršku ( izrada background-a )

U celoj frci oko pripreme koncerta pored ostalih obaveza meni je dodeljena i izrada plakata pa sam ga ubacio i na blog da malo odmorite od ilustracija

Vise detalja o samom koncertu na www.etnopedija.com

Autor fotografije je naš najveći i najbolji drugar, genije, čudo zvano PEĐALAJA koji se autorskog honorara odrekao u zamenu da gleda predsednika kako krampom odrađuje društveno koristan rad. Ne moram naglašavati kolika je to veličina od čoveka, kada ovakva njegova plemenita dela sama govore za sebe.

Još jedna serija ilustracija za Facebook aplikacije. Ovaj put je u pitanju aplikacija PET MY COCK.

Ideja klijenta je da svaki korisnik svog petla neguje i kupuje mu poklone, a pri tom se petlu vrat izdužuje. Petao bi trebao da bude metafora za muški polni organ, stoga je i sam dizajn karaktera morao tako biti prilagođen. Korisnici mogu međusobno da se takmiče ( ko ima većeg  ), ispomažu i kupuju jedni drugima poklone.

Naravno u celu priču je uleteo i stari poznati lik kao promoter aplikacije:

I naravno poklončići za petlove:

Ukoliko ste član Facebook-a, možete instalirati aplikaciju OVDE

…. iliti radovi koji nisu našli ponosnog vlasnika. Osećaju se usamljeno u nekoj zabiti poslednje particije hard diska, pa sam pomislio malo da ih prošetam na svež vazduh

… pogotovo ako ste i ponosni vlasnik naloga na Facebook-u. Ispostavilo se da ovaj, na prvi pogled simpatični i bezopasni čikica, u stvari i nije toliko bezazlen. Igrom slučaja je uspeo da dođe u posed fotoaparata, samim time dobio je ideju kako da zaradi kintu za koju litru brlje. Sada teroriše mlade parove i one starije koji ‘vataju nešto sa strane, kao i sve ostale koji se nisu dobro pazili dok su grešili.

Aplikacija se inače zove EXPOSED i trebala bi uskoro da bude puštena u upotrebu.

Koliko puta vam se u životu desilo da poželite ovako dreknete kada vam se smuči sve? Takva stvar se desila i našem Slaji. Pritisnut nedaćama, koje donosi teški život čoveka u mornarskoj uniformi, naš junak je shvatio da treba da se posveti unutrašnjem “JA” i da neguje najnegativnije među svojim primalnim instiktima. Više ne pomaže babama da pređu ulicu, šutira mačke, ne gleda “Muzičku Slagalicu” i ne plaća račune na vreme, mrzi Acu Lukasa (ali i dalje gotivi Džeja) i sa prezirom gleda na svoju prošlost!