No, nebitno! Evo prilike za novi post. Premijerno okačen dizajn za majicu, u narednih nedelju dana biće glasanje, na kraju toga zasedaće okrugli sto koji će donositi odluku da li će majice nositi devojke sa velikim, ili devojke sa BAŠ velikim grudima.

Majicu možete pogledati na slici ispod, ili u većoj rezoluciji klikom na nju:

Ukoliko imate nalog na Threadless-u, sviđa vam se majica  i voljni ste da pomognete pregladnelom umetniku, možete i glasati adekvatnom ocenom na sajtu. Pozdrav do sledećeg kucanja

“Juhu!”, pomisli Zoljo, “Evo prilike da zaradim nešto, da dopunim kredit na mobilnom. Konačno ću moći da glasam da neka budala izleti iz kuće Velikog Brata, a i moći ću da objasnim onim cicama što mi šalju poruke, da nisam arogantni skot koji ne odgovara na poruke, nego jednostavno nemam kredita.”

Ideja beše da se napravi igrica, ali još nejasna vizija u glavi klijenta oko gomile detalja dovela je do toga da su na početku izrađene 4 varijante karaktera, koje nažalost nisu se našle u krajnjem proizvodu. Na svu sreću za njih postoji uvek mesta u mom srcu i na mom blogu. Predstavljam vam ova 4 siročeta:

Vito:  Odrasli muškarac srednjih godina, besan, opak, sluša Cecu,  ima kajlu i liči na Al Paćina u mladosti.

Kabila:  S njom se nije kačiti, daleka rođaka iz crtaća Ume Turman

Šermanator:  Frik, ali ume da mlati pesnicom. Drugar iz razreda Šermana i Napoleona Dinamita.

Bifkejk: Kao Erik Kartmen, ali nije Erik Kartmen. Voli pljeske i da čupa devojčice za kosu.

A odgovor na pitanje zašto Zoljo nije izlazio iz kuće sledi….

Taman što se Zoljo naoštrio da napravi još par karaktera, stiže mu obaveštenje da se od prvobitnog koncepta odustaje i da se prelazi na varijantu sa generičnim karakterima. Usledilo je par meseci šljake na kojekakvim stvarima koje Zoljo nije pre mogao ni da zamisli da će raditi. Vrlo zanimljivo iskustvo. Nakon izrade kamena temeljca (metaforički rečeno), klijent zbog kratkog dedlajna koji je zacrtao sebi, odlučuje da u priču uvede još jednog ilustratora, koji se naravno nije trudio da prilagodi svoj stil prethodnim elementima. E tu se Zoljo umorio. Na svu sreću posle je bio angažovan na poslovima u kojima neće drugi uplitati svoje prste.

I tako posle dugog perioda imamo finalni proizvod u vidu Fejsbuk aplikacije, koju možete pogledati na sledećem linku:

http://www.facebook.com/apps/application.php?id=141979633647

To je sve za sad, pisao bih više ali moram da idem kod Velje na slavu.

Domindženja

Ja lično nisam ljubitelj garderobe sa lobanjama, plaše malu decu i babe te gledaju popreko na ulici, u fazonu: “ovaj mora da je neki sektaš, garant!”. Svejedno, još odavno sam primetio da lobanje mogu da budu kul, ako se stilizuju prikladno. Konačno sam se odlučio da i sebi nabacim jednu lobanju u kolekciju, ali da ne bude na crnoj majici. Crno je gej, crno je za Grand, ali ne za lobanje – barem one koje su kul.

Ako razumete šta je ovde prethodno napisano, ova majica je prava stvar za vas, ako ne, pa….. uvek je tu majica sa prasetom koje prdi.

Ovaj prasac je odavno bio predviđen da se odradi na nekoj majici za turneje, ali usled nedovoljnog razumevanja određenih ljudi koji se “pitaju”, od te ideje sam odustao, tako da je ovaj praseći muzičar jedno vreme proveo u zaboravu.

Međutim, skoro se ukazala prilika da se ovako nešto odradi u punoj boji relativno jeVtino, pa sam odlučio da sebi odradim jedan komad. Pošto se pojavilo više zainteresovanih, odlučio sam da majicu postavim na prodaju, za sve drugare i nedrugare kojima se dopada

Svi zainteresovani mogu pazariti maju OVDE

No, nije ni važno…. važno je to da se Zoljo prvi put našao u štampanim medijima. Mislim, neki od radova je sigurno završio u nekom od magazina širom sveta, ali ovde sam prvi put predstavljen kao artist

Kolega Dragan je poslednji put radio na izdanju “Forme” koju izdaje naš odsek na fakultetu, pa je izrazio želju da se moji radovi nađu na stranici gde predstavljaju radove studenata našeg smera. Trudio sam se maksimalno da ga ubedim da ja nisam pravi čovek za to, ali nije vredelo. Slao je mailove, SMS, zvao me kući i uznemiravao ukućane, čak i pretio da će poslati dva ćelava lika da me ispresavijaju.

Susret sa namrgođenim ćelavcima mi se činio kao nimalo simpatičan, pa sam hteo-ne hteo morao pristati.

I tako, poslah ja njemu par radova, a oni se lepo potrudiše i sve to lepo spakovaše u časopis i poslaše na štampu. Ovde možete videti kako to fino izgleda:

Ideja nije bila pametna.  nakon izlaska časopisa počeo sam da dobijam pozive sa nepoznatih brojeva, duvanje u slušalicu, drugovi za koje sam zaboravio da postoje zvali su me da im pozajmim tri glave evra da kupe maunti bajk za proleće, nigerijci i rusi koji valjaju vijagru su opet našli put do mog inbox-a, devojka je shvatila nije problem u meni već u njoj…  tragedija. Utehu sam pokušavao naći na fejsbuku, ali ni tu nisu cvetale ruže. Na dejting aplikacijama iskaču sve neke brkate usedelice, izgubio sam milon novaca na pokeru a sve haj skorove koje sam držao u igricama drugari su uspeli da obore.

I tako se ja reših da se posvetim poslu kako bih zaboravio sve tmurne stvari koje su me spopale. Na nekom od blogova skorosvršenih diplomiranih stručnjaka sa privatnih fakulteta pročitao sam da je marketing vrlo bitan , stoga sam se dao u akciju.

Na mom faksu se i dalje čude kako se FORMA tako brzo razgrabila. Haha, koje su to naivčine, nemaju pojma da sam se ušunjao po noći i ukrao celu kutiju sa odštampanim primercima.

Te primerke sam kao i svaki mladi ambiciozni umetnik preduzetnik podelio po komšiluku, rođacima, i drugarima i sad ćemo da vidimo da li taj marketing uopšte deluje ili su se ljudi koji ga savetuju džaba školovali.

I tako sad čekam da vidim rezultate… i čekam…

… i čekam…

Vi dotle možete preuzeti elektronsku verziju tog broja forme —> OVDE

Likovi rađeni za Facebook aplikaciju koja na žalost nije zaživela. Kako je meni bilo objašnjeno, cilj je bio imati što dužu kosu kako bi ispao veći frajer.

Koja je simbolika iza svega toga nisam puno razmisljao, tačnije – nisam uopšte razmišljao . Ako neko skonta o čemu se radi obavezno nek mi javi

Ima još stvari,  samo čekam pravi trenutak da ih okačim.

PS: nešto se razmišljam: pre jedno godinu dana tako sam sedeo i radio ništa i palo mi je na pamet kako ja ne znam životinje da crtam. Sad pregledam ovaj blog, vidim životinje na sve strane i ne kontam kako je do toga došlo . Oduvek sam hteo da crtam neke zgodne curice, a ne pamtim kad sam poslednji put crtao nešto tako.

Moram priznati da me sada pomisao na tako nešto i pomalo smara, da l’ zato što sam odrastao (haha) ili zato što su curice na papiru(monitoru) podjednako naporne kao i u prirodi, nem’ pojama.

… težak život, UH!

Da, dugo se nismo videli, ne zato što sam kao bio mnogo zauzet već zato što sam bio lenj.  Naravno da se radilo, pomalo putovalo ali uglavnom se smaralo.  Po ovim vrućinčinama jedino mi je odgovaralo da uključim klimu, sednem za računar i puhćem. Na samu pomisao da nešto korisno uradim padao mi je mrak na oči, što je najgore – imam materijala da okačim.

Dugo me je grizla savest pa sam se danas potrudio da pripremim par sličica od jednog projekta koji sam završio još pre par meseci ali je pušten u rad tek pre dve nedelje.

U pitanju su opet ilustracije za Facebook aplikaciju – zekonje i gomila pozadina za njih.  Mrzi me sad da detaljno pojašnjavam kako radi aplikacija, suština je: ti odabereš zekonju i odgovarajuće raspolozenje, ona takodje, zekonje koristite za flert a kasnije zekonje pošaljete na medeni mesec i na kraju odeš i kupiš njoj pravog vibrirajućeg zeku da ima zanimaciju u trenutcima dosade

Render proizvoda radio je gospodin čo’jek Đorđe Komljenović, ja sam bio zadužen za emocije i pozadinsku podršku ( izrada background-a )

U celoj frci oko pripreme koncerta pored ostalih obaveza meni je dodeljena i izrada plakata pa sam ga ubacio i na blog da malo odmorite od ilustracija

Vise detalja o samom koncertu na www.etnopedija.com

Autor fotografije je naš najveći i najbolji drugar, genije, čudo zvano PEĐALAJA koji se autorskog honorara odrekao u zamenu da gleda predsednika kako krampom odrađuje društveno koristan rad. Ne moram naglašavati kolika je to veličina od čoveka, kada ovakva njegova plemenita dela sama govore za sebe.